''Сарадњу са вама нећемо прекидати, а надамо се да ће све више јачати...''

Шта Вас је навело на сарадњу са нашом школом?

На сарадњу са вама навело ме је сазнање да Технички школски центар има доста добрих ученика који поред стручних предмета показују велико интересовање и креативност за све врсте умјетности. Те способности треба да упозна широка публика нашег града. И управо то је један од кључних разлога што смо успоставили још бољу сарадњу, на обострано задовољство.

 Господине, Перићу, дужи низ година сте на челу СПКД ''Просвјета'' у Зворнику, можете ли нас поближе упознати са активностима којим се бавите?

Друштво Просвјета има више секција. То су првенствено фолклорна, пјевачка и драмска секција. Такође, имамо хор и солисте. Бавимо се још и издавачким пословима. До сада смо објавили око 90 књига наших завичајних писаца, већином је то поезија. Мада, имамо и афоризме, драму и неколико монографија о нашим селима, као што су: Бошковић, Локањ, Пилица и Тршић. Међу њима има и неколико мојих књига. То су збирке пјесама ''Рањено дјетињство'' и ''Незаборавак''. Објавио сам и књигу ''Васкрс празних живота'', којом сам покушао приближити овај наш највећи православни празник како дјеци тако и одраслим. Постоји и велики број неких ауторских текстова објављиваних у разним часописима.

Можете ли нам нешто више рећи о СПКД ''ПРОСВЈЕТА''?

 Свакако. Ово Друштво постоји од 1902. године. Основано је у Сарајеву, али од 1945. је престало да дјелује. Обновљено је 28. јуна 1990. године и од тада сам један од чланова Главног одбора. 

На која признања сте посебно поносни, ако знамо да их је завидан број?

Највеће признање које је Просвјета добила је Повеља поводом стогодишњице од њеног оснивања и 20 година од обнављања рада. Највећа општинска признања су Повеља и Награда 25. маја која ми је додијељена као истакнутом просвјетном раднику.

Каква је ваша сарадња са зворничким институцијама?

Сарадња је добра. У СО Зворник наилазимо на велико разумјевање. Такође, помаже нам Дом омладине, а и све школе се радо одазову на позив за сарадњу. Што ме веома радује.

Да ли бисте неке своје чланове овим путем истакли?

То су: Ђорђо Аћимовић, угледни домаћин из Тршића, тренутно наш најстарији члан и Петар Остојић, народни гуслар. Такође, заслужно мјесто заузимају Јулија Лазаревић, Олга Андријевић, Свето Деспотовић, те многи други.

Где се налазе ваше просторије и ко су вам најмлађи чланови?

Сталне просторије немамо. Некада је то био биоскоп ''Дрина'', садашњи Дом омладине. Надамо се да ће нам општина помоћи око рјешавања овог проблема. А наши најмлађи чланови су учесници ритмичке секције, дјеца узраста од првог до четвртог разреда.

Да ли сте задовољни наступом наших ученика у манифестаијама које сте организовали?

Презадовољан сам и одушевљен вашим наступом. Поготово ме радује што имате толико талентованих ученика, који свој таленат представљају на најбољи начин. То треба да се види и полаже. Надам се да сарадњу нећемо прекидати и да ће она све више јачати.

Има ли још нешто што желите поручити нашим ученицима?

Свакако их желим позвати да се прикључе некој од наших секција. Препоручио бих им драмску и рецитаторску, а могли бисмо заједно организовати такмичење у бесједништву.

Када ћемо посјетити Каменград у Вишеграду чиме би испунили своје обећање дато ученицима који су наступили у Светосимеонској академији?

До сада сам увијек испуњавао своја обећања, па ћу и сада. Надам се да би то могло бити крајем априла.

Господине Перићу, захваљујемо вам на великом разумјевању и времену које сте нам указали приликом овог интервјуа. Хвала!

Разговарали ученици Невена Јовичић IIIе2 и Дејан Буњевац IVе3